Sport i hrana

Veoma bitan element, i sastavni deo svakog sportiste je pravilna ishrana. Unoseći potrebne vitamine, minerale, proteine i oligoelemente u svom organizmu, imaćete više snage, volje, a samim tim i samopouzdanja prilikom treniranja. Bilo da se radi o fitnesu ili teretani, organizmu je potreban veći unos proteina, kako bi oblikovali mišiće i imali više snage za treniranje. Naravno, najbolji unos proteina i ostalih bitnih elemenata ishrane, je iz prirodnih izvora.

Obroci moraju biti redovni i pravilni, bilo da hoćete da smršate ili povećate kilažu treniranjem. A najbitnije je da budu svakog dana otprilike u isto vreme. Posle određenog vremena, organizam će se navići na taj tempo unosa hrane i fizičke aktivnosti, tako da ćete primetiti promene u svom izgledu, raspoloženju, a što je najbitnije osećaće te se fizički i psihički mnogo bolje.

Ukoliko želite da smršate, neophodno je da unos kalorija bude manji, naravno uz fizičku aktivnost. U zavisnosti od potrošnje kalorija, tj koliko ste fizički aktivni, zavisi i unos kalorija. Ako vam se fizička aktivnost sastoji samo od lagane šetnje, i unos kalorija mora biti manji. Sa druge strane ako trenirate u teretani ili se bavite nekim sportom koji zahteva više energije, i unos kalorija trebalo bi da bude veći.

Primer jelovnika za pravilnu ishranu, koja će vas zasititi a ujedno i uneti dovoljnu količinu proteina koji je potreban organizmu. Gramažu određujete sami, u zavisnosti od toga da li želite da smršate ili se ugojite.

Ja lično, želela sam da se ugojim, tako da sam, uz ovaj jelovnik i naravno trening u teretani, dodala 5 kg za mesec dana.

Doručak: pileća prsa 30 gr, jogurt 2,8 ili 3,2% mm 250 ml, puter na hlebu, sveža salata.

Užina: badem 50 gr, suvo voće 60 gr

Ručak: čorba ili supa od povrća, pileće belo meso 200 gr, bareni krompir 150 gr, pire od spanaća 200 gr, hleb i sveža salata

Užina: Kolač ili šejk (smuti)

Večera: file oslića 200 gr, sveža salata, hleb

Obrok pred spavanje: nešto lagano, kao npr voćni jogurt, voćna salata, čaša mleka…

Snaga života

Snaga života se sastoji u tome da izdržite ono što je ljudskom oku i mislima neizdrživo, a ipak postoji mnogo načina kako da dovedete sebe u stanju izdržljivosti, svega što vam životna bura i mirna pučina nanesu.

Stotine pročitanih knjiga od slavnih autora psihologije sporta, popularne psihologije, knjige antičkih mislilaca, zdrave ishrane, medicine, do meditacijskih i duhovnih, naveli su me, da savete slavnih autora primenim na sebi. Uporno sam radila na sebi godinama, i pored bavljenja sportom i primenom, na prvi pogled neverovatnih i neostvarljivih saveta, dovela sam sebe do stanja gotovo potpunog savršenstva: i fizičkog i psihičkog. Bilo mi je potrebno je duže vreme, ali se isplatilo. Pokušaću da vam prenesem svoje znanje i savete, da bi za što kraće vreme dostigli ono za šta je meni trebalo godine vežbanja na sebi. Samo ne odustajte, koliko god bilo u početku teško. Isplatiće vam se i na fizičkom i na mentalnom nivou. Bar pokušajte…

…Zapratite moj blog na adresi https://fitnesszdravahrana.org/ i dobićete puno saveta i primera iz života…

Želim, da i vama, kao i meni život krene onim stopama kojim ste vi odlučili. Nije teško… Bar pokušajte… Nadam se da ćete uspeti u tome.

Želim vam puno uspeha ukoliko želite da svoj kvalitet života stavite na mesto broj jedan, na svojoj listi prioriteta.

Copyright: fitnesszdravahrana.org

Psihologija

Ukoliko želimo zdravo telo, prvenstveno treba obratiti pažnju na zdrav duh. Telo i duh su u koleraciji jedno sa drugim. Ukoliko smo mentalno, duhovno i psihološki oslabljeni, ne možemo imati ni zdravo telo. Jedna izreka kaže: „Za zdrav život nije bitno šta jedeš, već šta tebe jede“. Po mom iskustvu, veoma je bitno i jedno i drugo. Ako je ishrana nepravilna, jačina tela slabi, pa se osećaš iscrpljeno, umorno, pospano, pa u tom slučaju slabi i psihološka otpornost organizma na spoljašnje stresogene faktore, tipa svakodnevnih obaveza, koje kad se ne odrade zbog iscrpljenosti organizma, dovode do dodatnog stresa, koji opet vodi novoj iscrpljenosti. Tako se nađemo u začaranom krugu, na relaciji psihološki stres-fizički stres organizma. Što definitivno, vremenom oštećuje naše, kako fizičko tako i psihičko zdravlje.

Obaveze, ponekad brige, su sastavni deo svačijeg života, ne samo vešeg. Potrebno je samo naučiti kako se uklopiti i nositi sa njima. O tome ću pisati u narednim postovima.

Molim vas, bar pokušajte uraditi nešto dobro za sebe. Na kraju će nagrada za uloženi trud biti od neprocenljive vrednosti.

Copyright: Anastasija