BANJE U SRBIJI

Bujanovačka banja

Ova banja poseduje i lekovite darove, poput nekoliko termomineralnih izvora, lekovitog blata (peloid) i prirodnog gasa. Njeni termomineralni izvori spadaju u kategoriju sulfidnih, ugljeno-kiselih, fluoridnih, i natrijum-hidro-karbonatnih hipotermi. Obzirom da je reč o termomineralnim izvorima, njihova temperatura mora prelaziti 20°C, i moraju biti bogati mineralima. Najpoznatiji ovakav izvor  u Bujanovačkoj banji ima temperaturu od neverovatnih 43°C. Njegova lekovita sredstva se iskorišćavaju kupanjem (kada ili bazen) ili orošavanjem, a sastav vode je veoma sličan vodama Vranjske banje. Terapije ovom vodom se preporučuju kod mnogih ginekoloških bolesti, ali i kod problema.

.

.

Bolesti koje se tretiraju u Bujanovačkoj Banji

S obzirom da ova banja kombinuje tri različite banjske terapije (vodom, blatom i gasom) izuzetno je širok spektar bolesti za koje se boravak u njoj preporučuje. Neke od njih su:

  •          Kožne bolesti (psorijaza, ekcemi)
  •          Ginekološki problemi
  •          Reumatske bolesti (spondiloza, artroza zglobova, hronični reumatizam, Behtrljeva bolest, diskopatija)
  •          Stanja nakon povreda
  •          Poremećaji cirkulacije
  •          Neurološka oboljenja (neuralgije, išialgije, centralne i periferne oduzetosti)
  •          Bolesti probavnog trakta

Zdravstveni i ugostiteljski objekti u Bujanovačkoj banji

Zavod za prevenciju, lečenje i rehabilitaciju „Vrelo“ pored terapijskih usluga nudi i ugostiteljke. Ova ustanova ima tkz. hotelski deo b kategorije, koji broji oko dvesta ležajeva. U „Vrelu“ rade stručna lica, a oprema  koja se koristi za terapije je najsavremenija. Smeštaj možete pronaći i na izuzetno mirnom i duhovnom mestu – u konaku manastira Sveti Otac Pčinjski, u kojem ima 140 postelja. Takođe ukupan broj ležajeva koji se može naći po privatnim kućama iznosi negde oko 500. Tu je naravno i Specijalna bolnica Bujanovačka banja. Opremljena modernim aparatima za dijagnostiku i lečenje, ova bolnica nudi i smeštaj u jednokrevetnim, dvokrevetnim i trokrevetnim sobama, sa ukupnim kapacitetom od 250 postelja. Laseri, „Puva“ aparati, elektromiografi samo su neke od medinciskih sprava koje ova ustanova poseduje. U okviru nje je i labratorija za razne vrste analiza, kako bi se pacijenti mogli redovno kontrolisati. Što se tiče zabavno-rekreativnog dela ovog centra, tu su: bilijar sala, teniski teren, kao i igralište za male sportove. Neke od terapija koje se ovde sprovode su: su elektroterapija, fizikalna-kineziterapija, masaže i naravno ključne tri banjske terpaije  – hidroterapija, peloidna terapija i gasna terapija.

Istorija i nastanak Bujanovačke banje

U blizini glavnog izvorišta ušuškano je jedno selo koje nosi neobičan i bajkovit naziv  – Kraljeva kuća. Legenda kaže, da je ime dobilo po kući koju u kojoj je boravio i odmarao slavni kralj Milutin, koristeći i lekovite darove ovog izvora. Iako, danas uređena i poznata banja, nekada je jedan njen deo korišćen i „na divlje“. Šta ovo znači? Znači da su ljudi sami prepoznali njena prirodna svojstva bez ikakve reklame i marketniških trikova i dolazili da sami sprovode svoje odmore i uživaju u tim čudesima. Zapravo, usred jedne ravnice, nedaleko od Bujanovca, od izvora termomineralne vode napravilo se nekakvo blatno jezero. Ono je imalo veliki uticaj na zdravlje koji je odmah bio prepoznat, i tako su ljudi iz svih krajeva sveta počeli da dolaze  u ovu „divlju banju“. To je trajalo kroz vekove. Svi uzrasti, ljudi bolesni i zdravi, svi su dolazili da se kupaju u toj bari koja je puna mulja i isparava na sumpor, ali koja kao magičnim štapićem odnosi razna kožna oboljenja i kostobolju. Mogli ste videti čak i stoku umazanu u blato kako zajedno sa ljudima uživa u ovim čarima tople mineralne vode… Bili su to veličanstveni i krajnje neobični prizori, ali tako je to bilo nekad u okrilju ove „divlje banje“

Sama Bujanovačka banja smeštena je nadomak kulturnog i glavnog centra, Bujanovca, na svega 2,5 kilometra udaljenosti. Deli njegovu nadmorski visinu od 400 metara i vrlo zavidan geografski položaj. Od prelepih prirodnih čudesa tu su dve krasne planine: Kozjak i Rujan. Ove dve planine zajedno sa rekom Pčinjom formiraju čuveno Prohorovo područje u čijoj okolini postoje i arheološka nalazišta iz srednjeg veka. Ovaj arheološki lokalitet koji nosi naziv Kale, istražuje se tek poslednjih osam godina, a govori nam o dalekoj, dalekoj istoriji. Ta istorija seže sve do slavnog Aleksandra Velikog, dakle nekih 2 400.godina unazad. Veruje se da je ovaj lokalitet/naselje starije i od poznatog Viminacijma, Sirmijuma, i Nisusa, i to po nekoliko vekova. Da li je u pitanju najstarije urbano naselje u našoj zemlji, ili čak istorijski poznat grad Damastion, još uvek ostaje da se vidi, ali je potencijal veliki. Prohorovo područje je idealno mesto za razvoj lovnog i izletničkog turizma. U samom centru Prohorovog područja nalazi se manastir Sveti Otac Pčinjski koji potiče iz 11.veka, a manastirski konak je danas uređen za obilazak i smeštaj posetilaca.

Danas je druga priča. Bujanovačka banja je daleko od njene istorije, daleko od tkz. „divlje banje“, ona je sada jedan centar čija su lekovita svojstva njenih voda prepoznata i priznata od vrhunskih stručnjaka i iz inostranstva…tako su najvažnije i najozbiljnije analize urađene u Institutu u Karlovim Varima, u Čehoslovačkoj, u Institutu „Slovakoterme“ iz Bratilsave pri Banji Pjestani i u Francuskoj banji „Viši“. Potvrdu da je u pitanju jedno vrhunsko lečilište dodelilo je Udruženje medincinskih centara u Frankfurtu i Londonu. Takođe nadaleko čuveno Kraljevsko lekarsko društvo Velike Britanije ubraja ovu,  nekada „divlju banju“ u jednu od 3 najznačajnije banje u Evropi. Jedino što je i dalje neodvojivo vezuje sa njenom prošlošću jesu upravo ta, sada zvanično priznata, svojstva i prirodna bogatstva koja su je i proslavila. Ipravnost i kvalitet njenih voda, danas garantuje čuveni institut „Batut“ iz Beograda, koji je redovno proverava, ispituje i nadgleda.

Imate smeštaj: OGLASITE SE OVDE

Svojim posetiocima, pored udobnog smeštaja, lekovtih terapija i prirodnih bogatstava Bujanovačka banja nudi i organizovane izlete i posetu kulturnim spomenicima. Izleti do Prohorskog područja, ili posete okolnim manastirima upotpunjuju jedan predivan odmor u ovoj banji. Treba imati u vidu da je ova banja jedna od onih banja koje su tek krenule da razvijaju svoju turističku ponudu..A obzirom na njene potencijale, vrlo je moguće da će se ubrzo naći u samom vrhu. Za veoma kratko vreme ona je dobila mnogobrojne potvrde od stručnih ustanova iz inostranstva, i već poseduje najsavremeniju opremu. Ako ste i Vi jedni od onih ljudi koji najviše vole mirna mesta za odmor i regneraciju, posetite ovu banju što pre, jer će uskoro biti prepuna posetilaca…Sa ovakvim kvalitetom – tri banje u jednoj (voda, blato, gas) to je njena neminovna budućnost!

Zdrava hrana kao veoma važni deo našeg života

Hrana, kao svakodnevna potreba, bitan je deo života čoveka. Savremeno društvo, brzim tempom života, ne posvećuje dovoljno pažnje na svoju ishranu. Sve je modernija i pristupačnija brza hrana tzv „junki food“. Na svakom koraku možete videti restorane koji nude hranu za poneti, brzu hranu i ostale specijalitete, koji su pri tom skupi, a nimalo zdravi za naš organizam.

Sopstvenom pripremom hrane, unosite hranljive materije koje su neophodne vašem organizmu, a pri tom možete uštedeti i novac. Evo jednog recepta koji se pravi brzo i lako, štedi vaše vreme, a pri tom znate kakve namirnice ste koristili za pripremu hrane.

Samo malo volje i vremenom ćete shvatiti značaj zdrave ishrane. Osećaće te se bolje, jače, zdravije, a i lepše ćete izgledati.

Potrebno vam je pakovanje testenina, špagete, makarone, rezanci – sve jedno je, šta ko više voli. Zatim 200 gr šampinjona, 200 gr pileći file, pavlaka za kuvanje, krem sir a začine možete dodati po vašem ukusu. Ja sam dodala biber i origano, ali vi svakako možete dodati ono što volite od začina. Jelo je izuzetno ukusno, tako da ćete uživati u svakom zalogaju.

Naseckanim šampinjonima dodati malo ulja i dinstati desetak minuta, a zatim dodati piletinu iseckanu na kockice i malo vode. Poklopiti i ostaviti da se dinsta, otprilike pola sata, dok meso ne bude gotovo. Sve to preliti pavlakom za kuvanje i dinstati još koji minut. Skloniti sa šporeta i kad se malo prohladi, dodati začine i krem sir. Sve to preliti preko kuvane testenine i to je to. Uživajte u zdravom obroku!

Značaj psihijatra i psihologa u savremenom društvu

Većina bolesti u današnjem društvu  potiče iz nepravilnog načina života – manjak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana zbog velikog broja obaveza ono kao “gricnuću nešto iz pekare”, koje je uzgred puno aditiva, pa se osećamo izduvano i neskoncentrisano zbog raznig tegoba izazvanih nepravilnom ishranom. I kao poslednje, ali ne i najmanje važno, voditi računa o svom mentalnom I duhovnom zdravlju.  Da bi čovek vodio računa o svom zdravlju koje bi, naravno,  trebalo da mu bude na prvom mestu, kako treba, veoma je bitno psihičko i mentalno zdravlje čoveka.

Psihijatri, psiholozima i psihoterapeutima, koji imaju veoma važnu ulogu u našim životima. Što bi rekli – na zapadu čak i psihijatar ima svog psihijatra….

Narod, koji još uvek smatra da je mentalna I psihička bolest sramota, i sam je stasao za psihijatra. Većina njih pije lekove bez nadzora lekara, što je veoma opasno za zdravlje, piju neke prirodne meleme sastavljenje od ko zna kojih biljaka, ili kriju svoju bolest dok ne dođe trenutak da puknu psihički. Zato narode manite se raznih tinktura, baba koje baju i ostalih gluposti koje vam samo oduzimaju vreme i nadu da će vam biti bolje, već se obratite stručnim licima koji će za veoma kratko vreme uspostaviti vašu dijagnozu I dobiti prave lekove koji su vam zaista potrebni. Bolje će vam biti samo ako posetite psihijatra ili psihologa. Šta mislite, kako su oni logoraši preživeli strahote logora? Psihičko stanje čoveka određuje njegovu sudbinu.

Moj omiljeni pisac, što se tiče mentalnog, psihičkog i duhovnog zdravlja je Dr Valerija Sinjeljnjikova, ruskog doktora, psihijatra i pisca desetak knjiga koje se odnose na duhovno i mentalno zdravlje čoveka, zašto se čovek razboli i kako se izlečiti. 

 „Gdje idu misli – tamo ide i energija. Gde ide energija – tamo ide krv. A krv je materijalno otelotvorenje duše…“  Razmislite o tome…

On u svojim knjigama objašnjava kako se možemo, sami, sopstvenom psihom razboleti, ali isto tako i ozdraviti. Brdo citata iz njegovih knjiga koje sam sakupljala godinama navode na duboko razmišljanje i pokreću te da ih, ne samo čitaš i zapisuješ, već i da polako kreneš u njegovu primenu. Lakim jezikom pisane, koji svako može da shvati i primeni u svom životu. Čitajući njegove knjige, osetila sam ne samo duhovni pokret, već i želju da primenim savete iz njegove knjige, jer su pretežno pisane u primerima iz njegove prakse i kako da ih mi sami na sebi upotrebimo. Posebno me je oduševila njegova knjiga “Zavoli svoju bolest”, u kojoj objašnjava zašto je došlo do bolesti i kako se primenom njeogvih metoda, izlečiti.  

Sakupljani citati iz njegovih knjiga:

  • Svaki čovek sam stvara sebi bolest.
  • Živimo u harmoničnom, pravednom i čistom svetu u kome se svakome daje po njegovim mislima. – Po veri vašoj neka vam bude – ovo su reči iz Biblije. Što bi značilo : u šta veruete, to i dobijate.
  • Ja duboko veruem u to, da je moguće promieniti sudbinu čoveka u tom, i samo tom slučaju ako čovjek postane gospodar svoje sudbine. A za to mora pre svega preuzeti odgovornost za svoje misli.
  • Važno je naučiti ne samo davati, već i primati darove. Svet oko nas je usmeren na nas, na naše misli i želje. Svakog trenutka pokušava da nam pomogne. Ali mi ne primećujemo tu pomoć, ili je odbijamo.
  • Naš svet j odraz naših sopstvenih misli; sve što imamo u svom životu, mi stvaramo sami.

Pazite šta vas jede…

Nastavak priče…

I tako je Nina, od jedne lepe, vesele, dobroćudne devojke postala nervozna, preopterećena majka dvoje dece, jedne godine ramaka između dva porođaja, sama, neiskusna, izgubljena u svetu u kom nije ni sanjala da će završiti. Neispavana, oslabela, ubledela, borila se nekako sama sa svime što je snalazilo na tom putu. Razumevanja od bilo koga, nikad nije imala. To se smatralo da majka i žena mora tako, da žena mora biti podređena mužu i ostalim članovima porodice, jer je zaboga došla u njihovu kuću, koja samo što se ne sruši, jer je gradio pokojni deda. Sav novac koji je njen muž zaradio, pa čak i više puta njenu platu, uzimala je svekrva, da bi sredili kuću… A Ninina plata je morala da se zna gde se troši. Muž je solido zarađivao, i sa tim parama su mogli sami sebi da naprave šta god, za život. Ali ne, kako kažu mama i tata.

Ali to nije najgre što joj se desilo, jer su ostali članovi porodice (muž, svekrva, svekar), samo zvocali, kako ovde ima prašine, zašto su kocke razbacane (pa zaboga, deca se igraju). Pa nije dovoljno dobra žena, ovo je prljavo, ovo nije očišćeno, a ona juri po kući, posle posla i uzimanja dece iz vrtića, samo da bi sredila kuću, napravila ručak…. A deca, ko deca, traže da izađu napolje, da im mama posveti pažnju… Nikad sebi to nije oprostila, što je ispred dece stavljala svekrvine zahteve… A nikad i neće…

I tako je Nina, umesto da procveta, kao majka, dvoje zdrave dece, da posveti pažnju njihovom odrastanju, postala senka od žene… Sa decom od vrtića do škole, radila je uveče, klonula, nervozna, psihički i fizički uništena… Posle posla, čišćenje kuće (a prozori nikad nisu bili lepo obrisani) i spremanje ručka (koji nikad nije bio dobar). Posle usisavanja, svekrvina metla je morala da radi, jer, zaboga, paučina nije lepo sakupljena. Pa ona snajka u komšiluku mnogo vredna, kuća joj čista, ručak ukusan, pa to je čudo jedno. Uhh, kako je samo to Ninu pogađalo, pravo u srce… A ne vide da svi ostali članovi porodice, ulažu svoj trud, kako bih što više zaštitili snajku i decu.

Nastaviće se…

Veoma je bitno šta vi jedete, ali je još bitnije šta jede vas….

Sam naslov govori o njegovoj suštini , tako da ću vam, iz iskustva i ugla gledanja jedne mlade osobe, ali kroz više tekstova, dočarati da bukvalno shvatite naslov. Da ne gubite vreme već da počnete da ga primenjujete… Odmah!

Priča počinje pre jedno dvadeset tri godine. Nina je bila mlada, vesela, dobroćudna devojka, maturant srednje škole. O, kako se samo veselila jer je ostalo još samo jedno polugođe srednje škole i posle ide faks. San svakog maturanta, jedva čeka odlazak u neki drugi grad, da upoznaje nove ljude, nova mesta, da krene samostalna jednim novim životnim putem…. Hiljadu želja, hiljadu planova, ćućorenje sa drugaricama oko toga koja će uzeti koju sobu u novom stanu, maštanja, smejanja, uživanja pri samoj pomisli da će uskoro biti student. Međutim, sva ta maštanja i želje, prekinuo je rat devedeset devete godine.

Nina je, kao adolescent, sa svojih osamnaest godina, prošla ono najgore… rat 1999. i gubitak brata. Totalni krah, psihički, fizički, duhovni… Gledala je neutešnu majku kako plače i kuka za sinom, svakog dana… I oca koji počinje da pije… A ona je nemoćna da bilo šta uradi po tom pitanju. Ne postoje reči kojima bih objasnila njeno stanje… I tako skrhana, mlada, neiskusna, sa dvadeset dve godine, rešila je da se uda, tražeći utehu u nečemu, u nekoga, misleći da će joj biti bolje. O, kako je Nina u velikoj zabludi bila… Očekujući ovakvu uzajamnu ljubav, pažnju, nežnost, osećajnost, poštovanje… San svake devojke koja se udaje… Međutim, za uzvrat je dobila nešto sasvim suprotno, tako da se našla u klopci svojih osećanja i svojih mogućnosti. Niti napred ima s kim, a i nazad nema kome….

Nastaviće se….

Psihologija

Ukoliko želimo zdravo telo, prvenstveno treba obratiti pažnju na zdrav duh. Telo i duh su u koleraciji jedno sa drugim. Ukoliko smo mentalno, duhovno i psihološki oslabljeni, ne možemo imati ni zdravo telo. Jedna izreka kaže: „Za zdrav život nije bitno šta jedeš, već šta tebe jede“. Po mom iskustvu, veoma je bitno i jedno i drugo. Ako je ishrana nepravilna, jačina tela slabi, pa se osećaš iscrpljeno, umorno, pospano, pa u tom slučaju slabi i psihološka otpornost organizma na spoljašnje stresogene faktore, tipa svakodnevnih obaveza, koje kad se ne odrade zbog iscrpljenosti organizma, dovode do dodatnog stresa, koji opet vodi novoj iscrpljenosti. Tako se nađemo u začaranom krugu, na relaciji psihološki stres-fizički stres organizma. Što definitivno, vremenom oštećuje naše, kako fizičko tako i psihičko zdravlje.

Obaveze, ponekad brige, su sastavni deo svačijeg života, ne samo vešeg. Potrebno je samo naučiti kako se uklopiti i nositi sa njima. O tome ću pisati u narednim postovima.

Molim vas, bar pokušajte uraditi nešto dobro za sebe. Na kraju će nagrada za uloženi trud biti od neprocenljive vrednosti.

Copyright: Anastasija

Fitness

Men sana in corpore sano – veoma moćan citat. Da bi duh bio zdrav, potrebno je da prvenstveno telo bude zdravo. A da bi telo bilo zdravo, potrebno je voditi računa o njemu, kako fizički, tako i mentalno i duhovno. Da bi to postigli, nije bitno ni vreme ni godine, bitna je odluka – čvrsta odluka da se svakim danom osećate sve bolje i bolje, da budete puni energije, jer posle treninga osećaj je divan, čini mi se mogu da poletim.

Doneseš odluku i samo kreneš… Ne mogu, nemam vremena, imam važnijih obaveza… To su samo izgovori. Svako može odvojiti barem pola sata dnevno da posveti sebi. Za početak neka tih pola sata bude fizička aktivnost, jer je to broj jedan u za dug i zdrav život svakog od nas. Vremenom će vam to postati navika, bez koje ne možete početi ili završiti dan.

  • Postavite sebi cilj, i svakog jutra kad otvorite oči pomislite na sebe punu života i snage, to će vam biti motivacija da ne odustajete od svog cilja, bilo da je to da smršate, da se ugojite, da se bolje osećate, fizička aktivnost vam može veoma pomoći u tome.
  • Ne odustajte od cilja, nikada, jer ćete se onda osećati loše u smislu samopodcenjivanja. Znam da možete to, jer može svako od nas.
  • Znam da će u početku naići dani kada ćete izgubiti volju, želeti da odustanete od svega, i vratite se svom starom načinu života. To je normalno, svakome se to dešava. Onda napravite pauzu od nekoliko dana, ništa neće štetiti. Kad shvatite da ste se bolje osećali tokom dana kada ste bili fizički aktivni, sami ćete želeti da nastavite tamo gde ste stali.
  • Upornost je vrlina a ne mana.