Ознака: Nina

Објављено

Pazite šta vas jede… Part 3

Lep, sunčan dan… Sve je u redu… Kaobajagi… Nina u sebi čuva svih onih prethodnih dvadeset godina života straha, o kome nikome nije govorila. Sem Bogu… I hiljade suza, koja je noćima i danima isplakala, nekako su dečiji smehovi i uspesi u školi, sasušile na njemom ispijenom, bledom licu. Utehu je tražila jedino u deci… Sve do trenutka, dok nije završila na psihijatriji. Pokušavajući da svojim ćutanjem, što zbog straha jer je sama, što da zadovolji sve iz okoline. Sad kad su joj deca porasla, strah je prošao, ali kasno, antidepresivi, lekovi za smirenje, održavaju je u životu… Ali i dalje se ne da. Trudi se zbog sebe, zbog dece, i zbog dana kada će napustiti stari život i krenuti u novi.

O Nininom životu sam mogla da napišem ceo roman, ali ukratko pouka ženama, posebno mladim devojkama – RAZMISLITE O OVOME. Da li ćete izgubiti dvadeset najlepših godina u strahu i suzama ili ćete potražiti pomoć. Za sve postoji rešenje, kad je učenik spreman, učitelj će se sam pojaviti. Priču sam prenela kako bih pokušala da ohrabrim mlade žene sa malom decom. Ništa nije sramota, i nikad neće da promene ponašanje prema Vama. Nina je imala „sreće“ pa su je ostavili na miru, tek kad je završila na psihijatriji. NE DOZVOLITE DA SE I VAMA TO DESI, SAMO HRABRO… Danas je Zakon o porodičnom nasilju daleko pogodniji nego što je ranije bio. Ako Nina nije mogla, iskoristite Vi to, ukoliko se nalazite u sličnoj situaciji. I psihičko nasilje se smatra vrstom nasilja. Ne gubite nadu, nikad nije kasno da budete srećni.

Објављено

Pazite šta vas jede…

Nastavak priče…

I tako je Nina, od jedne lepe, vesele, dobroćudne devojke postala nervozna, preopterećena majka dvoje dece, jedne godine ramaka između dva porođaja, sama, neiskusna, izgubljena u svetu u kom nije ni sanjala da će završiti. Neispavana, oslabela, ubledela, borila se nekako sama sa svime što je snalazilo na tom putu. Razumevanja od bilo koga, nikad nije imala. To se smatralo da majka i žena mora tako, da žena mora biti podređena mužu i ostalim članovima porodice, jer je zaboga došla u njihovu kuću, koja samo što se ne sruši, jer je gradio pokojni deda. Sav novac koji je njen muž zaradio, pa čak i više puta njenu platu, uzimala je svekrva, da bi sredili kuću… A Ninina plata je morala da se zna gde se troši. Muž je solido zarađivao, i sa tim parama su mogli sami sebi da naprave šta god, za život. Ali ne, kako kažu mama i tata.

Ali to nije najgre što joj se desilo, jer su ostali članovi porodice (muž, svekrva, svekar), samo zvocali, kako ovde ima prašine, zašto su kocke razbacane (pa zaboga, deca se igraju). Pa nije dovoljno dobra žena, ovo je prljavo, ovo nije očišćeno, a ona juri po kući, posle posla i uzimanja dece iz vrtića, samo da bi sredila kuću, napravila ručak…. A deca, ko deca, traže da izađu napolje, da im mama posveti pažnju… Nikad sebi to nije oprostila, što je ispred dece stavljala svekrvine zahteve… A nikad i neće…

I tako je Nina, umesto da procveta, kao majka, dvoje zdrave dece, da posveti pažnju njihovom odrastanju, postala senka od žene… Sa decom od vrtića do škole, radila je uveče, klonula, nervozna, psihički i fizički uništena… Posle posla, čišćenje kuće (a prozori nikad nisu bili lepo obrisani) i spremanje ručka (koji nikad nije bio dobar). Posle usisavanja, svekrvina metla je morala da radi, jer, zaboga, paučina nije lepo sakupljena. Pa ona snajka u komšiluku mnogo vredna, kuća joj čista, ručak ukusan, pa to je čudo jedno. Uhh, kako je samo to Ninu pogađalo, pravo u srce… A ne vide da svi ostali članovi porodice, ulažu svoj trud, kako bih što više zaštitili snajku i decu.

Nastaviće se…

Објављено

Veoma je bitno šta vi jedete, ali je još bitnije šta jede vas….

Sam naslov govori o njegovoj suštini , tako da ću vam, iz iskustva i ugla gledanja jedne mlade osobe, ali kroz više tekstova, dočarati da bukvalno shvatite naslov. Da ne gubite vreme već da počnete da ga primenjujete… Odmah!

Priča počinje pre jedno dvadeset tri godine. Nina je bila mlada, vesela, dobroćudna devojka, maturant srednje škole. O, kako se samo veselila jer je ostalo još samo jedno polugođe srednje škole i posle ide faks. San svakog maturanta, jedva čeka odlazak u neki drugi grad, da upoznaje nove ljude, nova mesta, da krene samostalna jednim novim životnim putem…. Hiljadu želja, hiljadu planova, ćućorenje sa drugaricama oko toga koja će uzeti koju sobu u novom stanu, maštanja, smejanja, uživanja pri samoj pomisli da će uskoro biti student. Međutim, sva ta maštanja i želje, prekinuo je rat devedeset devete godine.

Nina je, kao adolescent, sa svojih osamnaest godina, prošla ono najgore… rat 1999. i gubitak brata. Totalni krah, psihički, fizički, duhovni… Gledala je neutešnu majku kako plače i kuka za sinom, svakog dana… I oca koji počinje da pije… A ona je nemoćna da bilo šta uradi po tom pitanju. Ne postoje reči kojima bih objasnila njeno stanje… I tako skrhana, mlada, neiskusna, sa dvadeset dve godine, rešila je da se uda, tražeći utehu u nečemu, u nekoga, misleći da će joj biti bolje. O, kako je Nina u velikoj zabludi bila… Očekujući ovakvu uzajamnu ljubav, pažnju, nežnost, osećajnost, poštovanje… San svake devojke koja se udaje… Međutim, za uzvrat je dobila nešto sasvim suprotno, tako da se našla u klopci svojih osećanja i svojih mogućnosti. Niti napred ima s kim, a i nazad nema kome….

Nastaviće se….