Značaj psihijatra i psihologa u savremenom društvu

Većina bolesti u današnjem društvu  potiče iz nepravilnog načina života – manjak fizičke aktivnosti, nepravilna ishrana zbog velikog broja obaveza ono kao “gricnuću nešto iz pekare”, koje je uzgred puno aditiva, pa se osećamo izduvano i neskoncentrisano zbog raznig tegoba izazvanih nepravilnom ishranom. I kao poslednje, ali ne i najmanje važno, voditi računa o svom mentalnom I duhovnom zdravlju.  Da bi čovek vodio računa o svom zdravlju koje bi, naravno,  trebalo da mu bude na prvom mestu, kako treba, veoma je bitno psihičko i mentalno zdravlje čoveka.

Psihijatri, psiholozima i psihoterapeutima, koji imaju veoma važnu ulogu u našim životima. Što bi rekli – na zapadu čak i psihijatar ima svog psihijatra….

Narod, koji još uvek smatra da je mentalna I psihička bolest sramota, i sam je stasao za psihijatra. Većina njih pije lekove bez nadzora lekara, što je veoma opasno za zdravlje, piju neke prirodne meleme sastavljenje od ko zna kojih biljaka, ili kriju svoju bolest dok ne dođe trenutak da puknu psihički. Zato narode manite se raznih tinktura, baba koje baju i ostalih gluposti koje vam samo oduzimaju vreme i nadu da će vam biti bolje, već se obratite stručnim licima koji će za veoma kratko vreme uspostaviti vašu dijagnozu I dobiti prave lekove koji su vam zaista potrebni. Bolje će vam biti samo ako posetite psihijatra ili psihologa. Šta mislite, kako su oni logoraši preživeli strahote logora? Psihičko stanje čoveka određuje njegovu sudbinu.

Moj omiljeni pisac, što se tiče mentalnog, psihičkog i duhovnog zdravlja je Dr Valerija Sinjeljnjikova, ruskog doktora, psihijatra i pisca desetak knjiga koje se odnose na duhovno i mentalno zdravlje čoveka, zašto se čovek razboli i kako se izlečiti. 

 „Gdje idu misli – tamo ide i energija. Gde ide energija – tamo ide krv. A krv je materijalno otelotvorenje duše…“  Razmislite o tome…

On u svojim knjigama objašnjava kako se možemo, sami, sopstvenom psihom razboleti, ali isto tako i ozdraviti. Brdo citata iz njegovih knjiga koje sam sakupljala godinama navode na duboko razmišljanje i pokreću te da ih, ne samo čitaš i zapisuješ, već i da polako kreneš u njegovu primenu. Lakim jezikom pisane, koji svako može da shvati i primeni u svom životu. Čitajući njegove knjige, osetila sam ne samo duhovni pokret, već i želju da primenim savete iz njegove knjige, jer su pretežno pisane u primerima iz njegove prakse i kako da ih mi sami na sebi upotrebimo. Posebno me je oduševila njegova knjiga “Zavoli svoju bolest”, u kojoj objašnjava zašto je došlo do bolesti i kako se primenom njeogvih metoda, izlečiti.  

Sakupljani citati iz njegovih knjiga:

  • Svaki čovek sam stvara sebi bolest.
  • Živimo u harmoničnom, pravednom i čistom svetu u kome se svakome daje po njegovim mislima. – Po veri vašoj neka vam bude – ovo su reči iz Biblije. Što bi značilo : u šta veruete, to i dobijate.
  • Ja duboko veruem u to, da je moguće promieniti sudbinu čoveka u tom, i samo tom slučaju ako čovjek postane gospodar svoje sudbine. A za to mora pre svega preuzeti odgovornost za svoje misli.
  • Važno je naučiti ne samo davati, već i primati darove. Svet oko nas je usmeren na nas, na naše misli i želje. Svakog trenutka pokušava da nam pomogne. Ali mi ne primećujemo tu pomoć, ili je odbijamo.
  • Naš svet j odraz naših sopstvenih misli; sve što imamo u svom životu, mi stvaramo sami.

Veoma je bitno šta vi jedete, ali je još bitnije šta jede vas….

Sam naslov govori o njegovoj suštini , tako da ću vam, iz iskustva i ugla gledanja jedne mlade osobe, ali kroz više tekstova, dočarati da bukvalno shvatite naslov. Da ne gubite vreme već da počnete da ga primenjujete… Odmah!

Priča počinje pre jedno dvadeset tri godine. Nina je bila mlada, vesela, dobroćudna devojka, maturant srednje škole. O, kako se samo veselila jer je ostalo još samo jedno polugođe srednje škole i posle ide faks. San svakog maturanta, jedva čeka odlazak u neki drugi grad, da upoznaje nove ljude, nova mesta, da krene samostalna jednim novim životnim putem…. Hiljadu želja, hiljadu planova, ćućorenje sa drugaricama oko toga koja će uzeti koju sobu u novom stanu, maštanja, smejanja, uživanja pri samoj pomisli da će uskoro biti student. Međutim, sva ta maštanja i želje, prekinuo je rat devedeset devete godine.

Nina je, kao adolescent, sa svojih osamnaest godina, prošla ono najgore… rat 1999. i gubitak brata. Totalni krah, psihički, fizički, duhovni… Gledala je neutešnu majku kako plače i kuka za sinom, svakog dana… I oca koji počinje da pije… A ona je nemoćna da bilo šta uradi po tom pitanju. Ne postoje reči kojima bih objasnila njeno stanje… I tako skrhana, mlada, neiskusna, sa dvadeset dve godine, rešila je da se uda, tražeći utehu u nečemu, u nekoga, misleći da će joj biti bolje. O, kako je Nina u velikoj zabludi bila… Očekujući ovakvu uzajamnu ljubav, pažnju, nežnost, osećajnost, poštovanje… San svake devojke koja se udaje… Međutim, za uzvrat je dobila nešto sasvim suprotno, tako da se našla u klopci svojih osećanja i svojih mogućnosti. Niti napred ima s kim, a i nazad nema kome….

Nastaviće se….